Иако је аикидо релативно нов у свету борилачких вештина, он је наслеђе богатог културног и филозофског порекла. Аикидо је створио Морихеј Уешиба (1883-1969) у Јапану. Пре него што је створио аикидо, Уешиба је опсежно тренирао неколико различитих форми џуџицу, као и борбу мачем и копљем. Посветивши се и проучавању религије изградио је учење о општој хармонији и друштву. Сједињавајући ове принципе са својом борилачком вештином, Уешиба је неке аспекте аикида развио у складу са својим филозофским и религиозним учењем.

Назив Аикидо настао је од три јапанске речи:

АИ КИ ДО, које могу бити преведене као пут постизања хармоније са кијем Универзума. Ки се у своме најједноставнијем тумачењу може означити као „праенергија“ којом је испуњено све око нас и ми сами. Равнотежа и ток те енергије у нашем телу и њена размена са природом одређује наше психофизичко стање и здравље. У борилачком смислу, кроз технике аикида, овај принцип хармоничности огледа се у идеји да се уклопимо у напад и да енергију нападача искористимо за одбрану. Примена овог и свих осталих принципа на којима се заснива аикидо може се спознати једино на тренинзима.

Детаљније информације можете да погледате на следећем линку